Mirijevo: Plaćeni stanovi bez ključeva – kupci između stambene rate i kirije

U jednoj zgradi u Mirijevu useljenje je po obećanjima investitora trebalo da počne još prošle godine, ali se to nije desilo. Kupci kažu da nemaju ključeve, da objekat nije priključen na struju i vodu, i da istovremeno plaćaju stambeni kredit i kiriju dok pokušavaju da ostvare ono što im je ugovorom obećano – uključujući i novčane kazne za prekoračenje roka, koje, prema njihovim rečima, u praksi često ne stižu na račun.

Šta kupci navode?

Jedna od kupaca ističe da je po ugovoru trebalo da se useli 1. jula, uz ugovorenu naknadu za svaki mesec kašnjenja. Kaže da te obaveze nisu ispunjene, i da je posebno problematično što zgrada formalno deluje gotovo završeno, ali bez priključenja na komunalne instalacije. Drugi kupci navode da su se odlučili na kupovinu kada je gradnja bila već ozbiljno odmakla, u očekivanju da će useljenje uslediti brzo – ali da kraj radova i dalje nije vidljiv.

Kredit, najam i pravna zaštita

Veliki deo kupaca finansirao je kupovinu stambenim kreditom, pa sada istovremeno plaća ratu i mesečni najam. Angažovani advokat objašnjava da je u velikom broju ugovora rok probijen, zbog čega su stanari morali da traže sudsku zaštitu – uključujući postupke oko uvođenja u posed – dok se naknada štete može tražiti naknadno.

Uloga agencije i banaka

Prema objašnjenju agencije koja je posredovala u prodaji, uloga je bila da poveže prodavca (investitora) i kupce i da prati formalni deo oko ugovora. Iz agencije navode da su uz advokata proverili dokumentaciju koja je u tom trenutku bila osnov za realizaciju, da su ugovori overeni kod javnih beležnika, i da su banke pri kreditima takođe imale u vidu kompletan skup dokumenata koji je tada važio.

Zašto je teško doći do investitora?

Kupci i posrednici kažu da je kontakt sa investitorom praktično prekinut: brojevi telefona koje stanari dele često ne daju odgovor, a poslednji kontakti su se, prema njihovim rečima, svodili na obećanja da će na gradilište doći majstori – bez konkretnog ishoda.

Šta advokati preporučuju?

Jedan od saveta stručnjaka jeste da se uplata što bolje obezbedi kolateralom – na primer preko hipoteke na imovini investitora ili drugog prihvatljivog obezbeđenja – kako bi se smanjio rizik da novac „ostane u vazduhu“ ako gradnja stane. Takođe se ističe da se u svakoj fazi projekta, pre odluke o kupovini, treba proveriti da li postoje građevinska dozvola, prijavljeni radovi, kao i koraci ka priključenju na komunalne sisteme.

Ako investitor ipak ne dovrši objekat, u teoriji je moguće da kupci sami finansiraju deo radova i potom traže naknadu putem sudskog postupka – ali stručnjaci upozoravaju da, ako je firma u blokadi ili bez imovine za naplatu, povraćaj novca može biti otežan ili nemoguć. Zbog toga se kao najmanje rizična opcija i dalje ističe kupovina uknjiženog stana, gde je pravni status jasan pre nego što se potpiše konačan ček.

Zaključak

Slučaj u Mirijevu podsjeća da „stan u izgradnji“ nije samo cena po kvadratu i rokovi u oglasu, već i lanac rizika: finansijski pritisak (kredit + najam), zavisnost od investitora i realno stanje priključenja na infrastrukturu. Za kupce je ključno da pre potpisa jasno razumeju šta ugovor zaista garantuje i kako se mogu zaštititi ako rokovi puknu.

---

Tražite dodatne informacije o tržištu nekretnina u Srbiji? Posetite naš vodič kroz proces legalizacije ili pregledajte najnovije vesti o tržištu nekretnina na našem sajtu.

Pretražujete nekretnine za izdavanje? Posetite našu početnu stranu i pronađite idealan dom za vas - izdvajamo najbolje ponude stanova u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.