Podstanari još čekaju da cene padnu: Da li je čekanje isplatilo?

Tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da beleži rast cena umesto očekivane stabilizacije. Prema najnovijim podacima, kvadrat stana u Beogradu je u proseku skuplji za oko 350 evra u odnosu na isti period 2024. godine. Ova činjenica posebno pogađa one koji su se nadali padu cena i odlučili da nastave živeti u iznajmljenom stanu.

Koliko košta čekanje?

Za stan od 40 kvadrata koji je pre dve godine koštao oko 120.000 evra, danas treba izdvojiti 134.000 evra. Prema podacima sa portala 4zida, prosečna oglašena cena stanova u Beogradu porasla je sa 3.000 evra po kvadratu u prvom kvartalu 2024. na 3.150 evra tokom 2025. godine, da bi ovih dana dostigla 3.350 evra - što predstavlja rast od oko 11% u dve godine.

Aleksandra Mihajlović sa portala 4zida ističe da su oni koji su čekali pad cena u stvari izgubili novac: potencijalni kupac koji je čekao "da cene padnu" danas bi za isti stan platio oko 14.000 evra više. Ako tome dodamo i kiriju - koja se u Beogradu za jednosoban stan trenutno kreće u proseku oko 386 evra mesečno (približno 4.600 evra godišnje) - dolazimo do zaključka da je dvocodišnje čekanje kupca koštalo blizu 23.000 evra.

Ponuda i pristupačnost

Na sajtu 4zida trenutno je aktivno oko 9.500 oglasa za prodaju stanova u Beogradu. Međutim, samo oko 400 stanova je u cenovnom rangu do 80.000 evra, oko 880 stanova do 100.000 evra, a nešto više od 1.500 stanova do 120.000 evra. To znači da je manje od 10% ukupne ponude realno dostupno kupcima sa nižim i srednjim budžetima.

Tri profila kupaca na tržištu

Stručnjaci razlikuju tri osnovna profila kupaca. "Večiti gledaoci" su ljudi kojima se ne žuri - redovno prate oglase i često pitaju kada će cene da padnu. Imaju određeni iznos za učešće, ali odlažu odluku očekujući korekciju tržišta. Drugi profil čine kupci koji tačno znaju šta žele i koliki im je budžet - oni su tokom prošle godine iskoristili državne subvencije i olakšice za mlade i nisu čekali "idealne uslove". Trenutno su, međutim, najbrojniji kupci koji ne mogu da uklope želje i mogućnosti - najčešće traže veću kvadraturu, bolju lokaciju i noviju gradnju, ali im budžet jednostavno ne može da isprati tržište.

Da li je kredit racionalnija opcija od kirije?

Veljko M. Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu ukazuje da oni koji čekaju pad cena najčešće gube kroz plaćenu kiriju, izgubljenu vrednost vremena i inflaciju. Taj gubitak često iznosi između 5 i 10% vrednosti stana godišnje, zavisno od visine kirije, rasta cena i kamatnih stopa.

Pravo vreme za kupovinu je onda kada kupovina rešava realnu stambenu potrebu i kada je rata kredita dugoročno održiva u odnosu na prihode. Ako se planira dugoročni boravak na istoj lokaciji, kredit je u većini slučajeva racionalniji jer se rata pretvara u imovinu, dok je kirija trajni trošak. Iznajmljivanje je finansijski povoljnije samo ako je razlika između kirije i rate mala i ako postoji realna fleksibilnost za selidbu ili promenu životnih okolnosti.

Zaključak

Čekanje pada cena u prethodnom periodu pokazalo se kao skupa strategija. Tržište nije donelo korekciju kakvoj su se neki nadali, dok su troškovi stanovanja kroz kirije ostali konstantni. Za one koji razmišljaju o kupovini, ključno je realno proceniti svoje mogućnosti i ne odlagati odluku samo zato što se nadaju padu cena koji možda nikada neće doći.

---

Tražite dodatne informacije o tržištu nekretnina u Srbiji? Posetite naš vodič kroz proces legalizacije ili pregledajte najnovije vesti o tržištu nekretnina na našem sajtu.

Pretražujete nekretnine za izdavanje? Posetite našu početnu stranu i pronađite idealan dom za vas - izdvajamo najbolje ponude stanova u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.