Šta kad podstanar pobegne? Kako se zaštititi kao stanodavac

Iznajmljivanje nekretnina poslednjih godina za mnoge je postalo solidan izvor prihoda - zvuči privlačno: "ne radiš nista, a svakog meseca kaplje kirija". U praksi se često ispostavi da najveći izazov nije izdati stan, već izdati ga nekome ko će redovno plaćati i ne ostaviti za sobom glavobolje.

Anketa koju je sproveo portal 4zida pokazuje da stanodavcima najviše muke prave upravo podstanari koji jednog dana nestanu, a za sobom ostave neplaćenu kiriju, režije i ponekad i oštećen stan. Pored toga, često se spominju kašnjenja sa plaćanjem, oštećenje nameštaja, odlazak pre dogovorenog roka, prekomerna buka i useljenje dodatnih osoba bez dogovora. Ugovor o zakupu u takvim situacijama, nažalost, ne rešava mnogo - vlasnici teško ostvaruju svoja prava u praksi.

Zašto "pobegli" podstanar boli više od puke kašnjenja

Dragan Cvijetićanin, predsednik Udruženja stanodavaca Srbije, u intervjuu za 4zida objašnjava: ako podstanar bez najave odseli, iza sebe često ostavi ne samo dug za kiriju već i neplaćene račune i nekretninu u lošem stanju. Privatna tužba traje dugo, a prvi uslov je da znate gde je zakupac otišao - a to uglavnom ne znamo. Podaci iz lične karte brzo zastare jer osoba menja mesto boravka. Čak i kada sud presudi u vašu korist, često se dešava da dug i dalje ne možete da naplatite, jer dužnik nema posao ili jednostavno nema od čega da se naplati.

Manja je šteta ako je "samo" neplaćena zakupnina, ako mesecima nije plaćao komunalne troškove, sve to ostaje na teret stanodavcu - gubitak na kiriji, na računima, a stan se često predaje u ruiniranom stanju. Najčešći povod za bežanje, ističe Cvijetićanin, jeste kada nešto u stanu bude namerno ili slučajno uništeno, kada dođe do oštećenja ili nagomilanih troškova komunalnih usluga koje zakupac ne želi da snosi.

Ko "beži" i gde se to dešava

Nema čvrstih pravila - neki podstanari redovno plaćaju nekoliko meseci pa onda nestanu, drugi već posle mesec dana pokupe stvari i odu. Češće se dešava da preko noći napuštaju nameštene stanove, iz praznih stanova (koji se iznajmljuju prazni) ređe "beže", jer je to logistički teže - prevoz stvari i sopstvenog nameštaja. Više prijava stiže iz većih gradova, u manjim mestima se retko dešava da neko tako nekorektno postupi, jer nema gde da se "sakrije" i ljudi se međusobno poznaju. "Odbegli" podstanari najčešće su samci, ređe parovi ili porodice.

Nema pouzdane evidencije koliko takvih slučajeva ima - nekim stanodavcima je neprijatno što su ispali naivni i izbegavaju da o tome pričaju. Cvijetićanin napominje da su imali više slučajeva gde su stanodavci pokrenuli tužbu, a na kraju izgubili vreme i novac jer naplata nije moguća. Neki se čak teše da je "pobegli" podstanar i dalje manje zlo od onog koji ne želi da izađe iz stana, a ne plaća ni kiriju ni račune - to je posebna, i mučna, priča.

Depozit i priprema: šta može pomoći

Idealan scenario za stanodavca bio bi depozit u visini tri kirije, kojim bi se mogli podmiriti troškovi u slučaju noćnog napuštanja. U realnosti to danas malo ko može da priusti, a nije ni fer prema korektnim zakupcima. Cvijetićanin smatra da ljudi često greše što depozit vežu za cenu kirije - bolje ga je vezivati za visinu komunalnih troškova, da bi se bar od nesavesnih podstanara donekle osigurali.

Iskustva iz ankete 4zida pokazuju da se dobro izdavanje ne svodi na sreću, već na pripremu: jasna komunikacija, realna očekivanja, dokumentovano stanje stana i precizan dogovor pre useljenja često prave razliku između urednog odnosa i problema. Za stanodavce to znači manje rizika, za zakupce - jasnija pravila i stabilniji odnos.

Koliko koštaju kirije: orijentir iz 4zida

Prema podacima sa portala 4zida, prosečna mesečna kirija za trenutno oglašene jednosobne stanove u Beogradu je oko 390 evra, garsonjere oko 310 evra, dvosobni stanovi oko 660 evra. U Novom Sadu se najmanji stanovi iznajmljuju za oko 275 evra, dok jednosobni koštaju približno kao garsonjera u Beogradu. U Kragujevcu garsonjera iznosi oko 205, jednosoban oko 245 evra, u Nišu kirija za garsonjeru oko 240, za jednosoban stan oko 270 evra. Cena nije sve - važno je naći stanara koji će poštovati dogovor i stan.

Zaključak

Izdavanje stana može biti unosno, ali nosi i rizike. Ugovor pomaže, ali u slučaju "odbeglog" podstanara naplata duga često ostaje iluzorna. Bolja priprema - dokumentovanje stanja, jasna pravila, razuman depozit i dobra selekcija zakupca - smanjuje šansu da završite bez kirije, sa računima na sebi i stanom koji treba popraviti. Vredi uložiti vreme u početku da biste kasnije imali mirniji odnos sa stanarom.

---

Tražite dodatne informacije o tržištu nekretnina u Srbiji? Posetite naš vodič kroz proces legalizacije ili pregledajte najnovije vesti o tržištu nekretnina na našem sajtu.

Pretražujete nekretnine za izdavanje? Posetite našu početnu stranu i pronađite idealan dom za vas - izdvajamo najbolje ponude stanova u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.